Географска карта - Пном Пен (Phnom Penh)

Пном Пен (кмер. -{ភ្នំពេញ}-) је главни и највећи град Камбоџе. Године 2006, достигао је број од 2 милиона становника. Налази се на југозападу земље, на рекама Тонле Сап, Меконг и Басак.

Име је добио од фразе „Ват фаном даун пен“ (храм на брду баке Пен), која се односила на храм (Ват фаном) саграђен 1372. на вештачком брду високом 27 m. У храму се чува 5 статуа Буде. Једно од старих имена града је и „Кронг чактомук“ (Град са четири лица). То име потиче од облика река које се укрштају код Пном Пена.

Пном Пен је наследио Ангкор Том као главни град кмерске нације, али је неколико пута напуштан пре него што га је 1865. године поново успоставио краљ Нородом. Град је раније функционисао као прерађивачки центар, са текстилом, фармацеутским производима, производњом машина и млевењем пиринча. Међутим, његова главна добра била су културна. Институције високог образовања укључивале су Краљевски универзитет у Пном Пену (основан 1960. као Краљевски кмерски универзитет), са школама инжењеринга, ликовне уметности, технологије и пољопривредних наука, од којих је последња у предграђу Чамкар Даунг. У Пном Пену су се такође налазили Краљевски универзитет агрономских наука и Пољопривредна школа Прек Лип.

Некада познат као „Бисер Азије“, сматран је једним од најлепших градова које су изградили Французи у Индокини 1920-их. Пном Пен, заједно са Сијем Репом и Сихануквилом, су значајне глобалне и домаће туристичке дестинације за Камбоџу. Основан 1372. године, град је познат по својој историјској архитектури и атракцијама. Постао је национална престоница 1434. након пада Ангкора, и остао је тако до 1497. године. Повратио је статус главног града током француске колонијалне ере 1865. Постоји низ преживелих зграда из колонијалног доба разбацаних дуж великих булевара.

На обалама река Тонле Сап, Меконг и Басак, Пном Пен је дом за више од 2 милиона људи, што чини око 14% становништва Камбоџе. Област ширег Пном Пена обухвата оближњи град Та Кмау и неке округе провинције Кандал.