Географска карта - Подгорица (Podgorica)

Подгорица (Podgorica)
Подгорица (раније Титоград) је главни и највећи град Црне Горе, док Цетиње има статус пријестонице. Према попису из 2011. имала је 150.977 становника. Шире подручје Подгорице обухвата 10,4% територије Црне Горе и око 30% њеног становништва.

Подгорица је главна раскрсница путева у Црној Гори. Њен погодан положај је на ушћу ријеке Рибнице у Морачу у Зетско-бјелопавлићкој равници. Град је близу зимским центрима на сјеверу земље и љетовалиштима на Јадранском мору.

Подгорица се налази близу остатака римског града Доклеје. У средњем вијеку овдје је постојало насеље које се звало Рибница, а под овим именом град се први пут спомиње 1326. Подгорица је од 1878. ушла у састав Књажевине Црне Горе. Од 1946. је административно сједиште Црне Горе, а за вријеме СФР Југославије Подгорица се звала Титоград.

200п

Подгорица се налази у централном дијелу Црне Горе. Област је испресецана ријекама, а сам град се налази 15 km сјеверно од Скадарског језера. Ријеке Морача и Рибница теку кроз град, док у близини протичу Зета, Цијевна, Ситница и Мареза. Са градњом тунела Созина Јадранско море је на свега пола сата вожње.

Насупрот већем дијелу Црне Горе, Подгорица лежи у равници на сјеверном крају Зетске равнице. Једини изузетак су брда која надгледају град. Најважније брдо је Мало Брдо (205 м), које се уздиже изнад Момишића. Остала брда су Горица, Веље брдо, Љубовић и Чардак. Ова брда су сувише стрма да би се на њима могло градити и тиме ограничавају ширење града.

 
Географска карта - Подгорица (Podgorica)
Земља (геополитика) - Црна Гора
Застава Црне Горе
Црна Гора је суверена земља у југоисточној Европи која лежи на источној обали Јадранског мора. Граничи се са Босном и Херцеговином на сјеверу, Србијом на истоку, Албанијом на југу и Хрватском на западу. Броји око 620 хиљада становника. Главни и највећи град је Подгорица док Цетиње има статус пријестонице.

Током Раног средњег вијека, три српске кнежевине постојале су на простору данашње Црне Горе: Дукља, Травунија и Рашка. Године 1042. архонт Стефан Војислав водио је побуну која је довела до независности Дукље од Византијског царства и успостављања династије Војислављевић. Након двовјековне владавине Немањића, у четрнаестом и петнаестом вијеку дошло је до стварања Кнежевине Зете којом су владале династије Балшић (1356-1421) и Црнојевић (1431-1498) за чије вријеме први пут се користи садашњи назив. Након пада под османском влашћу, Црна Гора је повратила дефакто независност 1697. године под влашћу династије Петровић Његош као теократска држава прије него што је постала секуларна књажевина 1852. Де јуре независност је стекла од стране Великих сила на Берлинском конгресу 1878. након Црногорско-турског рата. Године 1910. постала је краљевина. Након Првог свјетског рата, постала је дио Југославије. Након распада Југославије, републике Србија и Црна Гора су заједно прогласиле федерацију. Након референдума о независности одржаном у мају 2006, Црна Гора је повратила независност и заједница се мирним путем расформирала. На парламентарним изборима у августу 2020, по први пут у својој историји, Црна Гора је демократски смијенила власт. Тиме, тридесетогодишња владавина Мила Ђукановића и странке на чијем је челу је окончана.
Географска карта - Црна ГораSCG_Weltall_NASA.JPG
SCG_Weltall_NASA.JPG
1618x1987
freemapviewer.org
Географска карта - Црна ГораMontenegro_Map.png
Montenegro_Map.png
2427x1807
freemapviewer.org
Географска карта - Црна ГораSerbia_and_Montenegro_NLT_Landsat7.jpg
Serbia_and_Montenegr...
2238x2906
freemapviewer.org
Географска карта - Црна Гора2000px-Montenegro-map.svg.png
2000px-Montenegro-ma...
2000x2147
freemapviewer.org
Географска карта - Црна ГораRelief_map_of_Montenegro.png
Relief_map_of_Monten...
1519x1781
freemapviewer.org
Валута / Језик  
ISO Валута Симбол Significant Figures
EUR Евро (Euro) € 2
ISO Језик
SQ Албански језик (Albanian language)
BS Бошњачки језик (Bosnian language)
HU Мађарски језик (Hungarian language)
SR Српски језик (Serbian language)
HR Хрватски језик (Croatian language)
Суседство - Земља (геополитика)  
  •  Албанија 
  •  Босна и Херцеговина 
  •  Република Косово 
  •  Србија 
  •  Хрватска 
Административна јединица
Град, Село,...