Соломонова Острва (Solomon Islands)
Застава Соломонових Острва |
Ова острва су вулканског порекла. Највећа острва су Гвадалканал (највиши врх 2.335 метара), Санта Изабел, Макира, Малајта, Нова Џорџија, Чоизел, а ту су и 992 мања острва и атоли. Брдовита острва су покривена тропском вегетацијом. Утицај океана доприноси благој клими.
Етнички, 94,5% становништва су Меланежани, 3% Полинежани, а 1,2% Микронежани. Поред њих, на острвима живи и мањи број Кинеза, Индуса и Европљана. У широкој употреби су језици ток писин и бислама.
Соломонова острва су члан Комонвелта. Најближа суседна острва су Науру, Кирибати, Тувалу, Фиџи и Вануату.
Године 1568, шпански морепловац Алваро од Мендање био је први Европљанин који је посетио архипелаг и назвао га -{Islas Salomón}- (Соломонова Острва) по библијском краљу Соломону. Верује се да је Мендања ово име дао јер је погрешно сматрао да острва крију велико богатство.
Током већег периода британске владавине територија је званично носила назив Британски протекторат Соломонова Острва. Дана 22. јуна 1975. године држава је преименована у Соломонова Острва. Када су 1978. године стекли независност, задржали су то име.
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
SBD | Соломонски долар (Solomon Islands dollar) | $ | 2 |