Хаџах (Muḩāfaz̧at Ḩajjah)
Ова покрајина удаљена је 127 северозападно од главног града Сане. Терен и клима су врло различити, уз море у Тихами влада тропска клима у пешчаној равници, а у планинској унутрашњости (2500 m - 3000 m) - континентална, са врућим љетима и хладним зимама. Мухафаза Хаџах има површину од 8,300 km² и око 1.479.568 становника, густина насељености износи 178 становника по km². Већина становника бави се пољопривредом. Овој мухафази припадају црвеноморска острва; Ду Хураб и Баклан.
Географска карта - Хаџах (Muḩāfaz̧at Ḩajjah)
Географска карта
Земља (геополитика) - Јемен
Застава Јемена |
На подручју Јемена се налазило Сабејско краљевство, трговачка држава која је постојала више хиљада године, а укључивала је осим територије данашњег Јемена, Еритреју и Етиопију. Област је 275. године н. е. пала под утицај јеврејског Химјарског краљевства. Хришћанство је стигло у 4. вијеку, док је јудаизам и локални паганизам већ био на том простору. Ислам се проширио брзо у 7. вијеку, а јеменске снаге су биле веома битне у раним исламским освајањима. Неколико династија се јавила између 9. и 16. вијека, а Расулиди су била најјачи и најнапреднији. Земља је подијељена између Османског и Британског царста на почетку 20. вијека. У Сјеверном Јемену је након Првог свјетског рата успостављено зеидско Мутавеклијско краљевство Јемен, које је након државног удара 1962. постало Јеменска Арапска Република. Јужни Јемен је остао британски протекторат све до 1967. Двије јеменске државе су се ујединиле у савремену Републику Јемен 1990. године.
Валута / Језик
ISO | Валута | Симбол | Significant Figures |
---|---|---|---|
YER | Јеменски ријал (Yemeni rial) | ï·¼ | 2 |